Saveti › Oči i vid

Kako poboljšati vid: pomažu li vežbe za oči i šta čuva vid

Objavljeno 10. октобар 2026.

Kako poboljšati vid pitanje je na koje internet nudi vežbe za oči, sok od šargarepe i kapsule, a oftalmolozi nešto manje privlačno: pregled, tačnu dioptriju i nekoliko navika. Razlika je u tome što prvi spisak obećava „skidanje dioptrije“, a drugi ima dokaze.

Kratak odgovor: dioptrija se ne može popraviti prirodnim putem. Američka akademija za oftalmologiju (AAO) navodi da se kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam ne mogu ispraviti vežbama za oči, a da hrana bogata vitaminom A neće poboljšati vid ni ukloniti potrebu za naočarama. Vid ispravljaju naočare, sočiva ili operacija, a čuvaju ga redovni pregledi, nepušenje, zaštita od sunca, kao i uredan šećer i pritisak (NEI). Ako odjednom ne vidite na jedno oko, vidite bleskove ili tamnu „zavesu“, to je hitno.

U nastavku je šta otvoreni izvori (AAO, američki Nacionalni institut za oči NEI, britanski NHS i Cochrane) kažu o vežbama, šargarepi i vitaminima, zašto vid slabi na blizinu, na daljinu i noću, šta ga stvarno čuva i kada treba oftalmologu. Tekst je za odrasle; vid kod dece ovde nije obrađen.

Kada je slabiji ili zamagljen vid hitan?

Vid koji se naglo promeni ne čeka termin za naočare. Postepeno slabljenje vida kroz mesece i godine najčešće je dioptrija ili katarakta, a nagla promena može biti mrežnjača, očni pritisak ili moždani udar.

NEI odvajanje mrežnjače naziva hitnim medicinskim stanjem: bitno je otići oftalmologu ili u urgentni centar odmah. NHS dodaje da su „mušice“ i blesci koje imate dugo, koji se ne pogoršavaju i ne utiču na vid obično bezazleni, ali da treba hitno da se javite ako se pojave prvi put, naglo se umnože, ako vidite tamnu senku, vid je zamagljen ili su počeli nakon operacije ili povrede oka.

Da li se vid može poboljšati prirodnim putem?

Ne može ako se pod tim misli na manju dioptriju. Slabiji vid na daljinu ili blizinu najčešće je refrakcijska greška: oko ne lomi svetlo tačno na mrežnjaču. Prema NEI-ju, uzrok je očna jabučica koja je preduga ili prekratka, oblik rožnjače ili starenje sočiva. To su građa i oblik oka, a ne slab mišić koji se može istrenirati.

Refrakcijske greške najčešći su problem sa vidom. Uz mutan vid, NEI navodi duple slike, odsjaje i krugove oko jakog svetla, žmirkanje, glavobolju i naprezanje očiju. Naočare opisuje kao najjednostavniji i najbezbedniji način ispravljanja.

Ono što se prirodnim putem može jeste čuvati vid od bolesti koje ga oduzimaju. O tome je drugi deo teksta.

Da li vežbe za oči pomažu kod kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma?

Ne pomažu. Na pitanje da li se vežbama može prirodno poboljšati vid da naočare ili sočiva ne trebaju, AAO odgovara da se kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam ne mogu ispraviti vežbama za oči i da su za najbolji mogući vid potrebne naočare ili kontaktna sočiva.

• Kratkovidost: na pitanje o kruženju očima i treptanju AAO odgovara da ni za biljne dodatke ni za vežbe za oči nije pokazan ikakav efekat.
• Dalekovidost i astigmatizam: AAO ih navodi uz kratkovidost kao stanja kod kojih su vežbe za oči neefikasne.
• Slabiji vid na blizinu nakon 40.: isti tekst prenosi reči oftalmologa da nema naučnih dokaza da ijedan program vežbi smanjuje ili uklanja potrebu za naočarama.

Da li vežbe i aplikacije mogu skinuti dioptriju?

Ne mogu. AAO navodi da su i aplikacije za telefon koje obećavaju život bez naočara za čitanje naučno nedokazane, a u spisku mitova o vidu da vežbe za oči ne poboljšavaju i ne čuvaju vid i ne smanjuju potrebu za naočarama.

„Iskustva“ s vežbama koja se mogu naći na internetu nisu dokaz. Nijedan izvor koji smo otvorili ne opisuje vežbu, kurs ili metodu koja menja dioptriju, pa ih ovde ne navodimo. Isti spisak mitova upozorava i na jednu opasnu „metodu“: gledanje u sunce može trajno oštetiti mrežnjaču.

Kada vežbe za oči ipak imaju smisla?

Prema AAO-u, kod jednog stanja: slabosti konvergencije, kada oči teško zajedno izoštravaju bliski predmet. Tada oftalmolog može preporučiti vežbe, na primer primicanje olovke prema nosu ili vežbe na kompjuteru (AAO). To je lečenje određene dijagnoze, a ne način da se smanji dioptrija.

Pauze od ekrana i svesno treptanje takođe nisu vežbe za dioptriju. Pomažu protiv umora i suvoće očiju, što opisujemo u tekstu Umorne oči od kompjutera.

Da li šargarepa i vitamini poboljšavaju vid?

Ne poboljšavaju. AAO navodi da vitamin A podržava zdravlje očiju, ali da hrana bogata njime neće poboljšati vid ni ukloniti potrebu za naočarama. Šargarepa nije ni neophodna: vitamina A ima i u zelenom lisnatom povrću, mlečnim proizvodima i ribi.

Ni dodaci ishrani nisu zaštita od katarakte. Cochraneov pregled devet istraživanja sa 117.272 odrasle osobe, praćene od 2,1 do 12 godina, nije našao dokaz da beta-karoten, vitamin C ili vitamin E, sami ili zajedno, sprečavaju kataraktu ili usporavaju njeno napredovanje. Od 7,4 do 15,8 odsto ljudi koji su uzimali beta-karoten dobilo je žućkastu kožu.

Raznovrsna ishrana ipak ima mesto u brizi o očima: NEI među navikama navodi tamnozeleno lisnato povrće i ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama. Kome dodaci imaju smisla i šta je pokazala studija AREDS, opisujemo u tekstu Vitamini za oči.

Da li naočare, čitanje u polumraku i ekran kvare vid?

Ne kvare. Strah da će naočare „razmaziti“ oči čest je razlog zbog kojeg ljudi traže vežbe. AAO u spisku mitova navodi ovo:

Zašto slabi vid na blizinu nakon četrdesete?

Zato što sočivo u oku sa godinama postaje kruće i teže menja oblik. To je prezbiopija, koju AAO opisuje kao normalan deo starenja koji se primeti ubrzo nakon 40. godine. Tipično je da novine ili telefon odmičete od sebe da biste videli slova; bez ispravka javljaju se glavobolja i naprezanje očiju.

AAO navodi i da ne postoji način da se taj proces zaustavi ili vrati unazad. Ispravlja se ovako:

• naočarama za čitanje, ako je prezbiopija jedini problem; mogu se kupiti i gotove, ali jačinu treba odrediti pregledom,
• bifokalnim ili progresivnim naočarama, ako već nosite naočare,
• kontaktnim sočivima (multifokalnim ili tako da jedno oko gleda daleko, a drugo blizu),
• operacijom, o kojoj odlučuje oftalmolog.

AAO pominje i kapi na recept koje sužavaju zenicu i deluju nekoliko sati; da li su dostupne kod nas i da li su za vas, pitajte oftalmologa.

Slabiji vid na daljinu: kratkovidost kod odraslih

Slabiji vid na daljinu najčešće je kratkovidost. Prema NHS-u, nije jasno zašto nastaje, često je u porodici i može se pogoršavati dok oko raste, obično do oko 20. godine. Ispravlja se naočarama ili sočivima, a nekim odraslima vid mogu poboljšati laserska operacija ili operacija sočiva.

NHS navodi da je kratkovidost teško sprečiti. Kod dece više vremena na otvorenom može pomoći da se ne pogoršava, a posebne naočare, sočiva ili kapi mogu je usporiti; AAO pritom naglašava da ni one ne vraćaju dioptriju koja već postoji.

Jaka kratkovidost razlog je više za redovne preglede: NHS navodi da odrasli sa jakom kratkovidošću češće dobiju glaukom, odvajanje mrežnjače, kataraktu ili makularnu degeneraciju.

Slabiji vid noću i u mraku

Slabiji vid noću ima više uzroka, pa ga treba pogledati oftalmolog. AAO među stanjima povezanim sa njim navodi kataraktu, nedostatak vitamina A, neke nasledne bolesti mrežnjače i stanje nakon laserske operacije oka, uz napomenu da spisak nije potpun. NEI teškoće sa vidom noću navodi i među znakovima astigmatizma.

Ako vam farovi iz suprotnog smera odjednom jako smetaju ili oko svetla vidite krugove, to je razlog za pregled, a ne za kapsule.

Zamagljen vid: šta može biti uzrok?

Zamagljen vid može značiti da su vam potrebne naočare, ali i bolest oka, pa se uzrok ne pogađa kod kuće. AAO uz zamućenje navodi desetine mogućih stanja, od dioptrije do upala i bolesti mrežnjače. NHS izdvaja najčešće:

• Zamagljen vid i glavobolja: glavobolja i naprezanje očiju mogu biti znak neispravljene dioptrije (NEI). Jaka glavobolja sa mučninom uz crveno oko je hitna (NHS).
• Zamagljen vid odjednom ili na jednom oku: ne čekajte; vidi tabelu hitnih znakova na početku teksta.
• Zamagljen vid ujutro ili pred ekranom koji se razbistri kad trepnete: pročitajte tekst Suve oči.

Katarakta: zamućeno sočivo

Katarakta (siva mrena) je zamućenje očnog sočiva. Prema NEI-ju, više od polovine Amerikanaca od 80 i više godina ima kataraktu ili je operisalo kataraktu. Razvija se polako: vid je mutan, boje blede, noću se vidi slabije, svetlo blešti, a dioptrija se često menja.

U početku mogu pomoći nove naočare, jače svetlo, sunčane naočare protiv odsjaja i lupa za čitanje. NEI navodi da je operacija jedini način da se katarakta ukloni, da nije uvek potrebna odmah i da nakon nje bolje vidi 9 od 10 operisanih. Predlaže se kad katarakta počne da smeta u čitanju, vožnji ili gledanju televizije.

Šta stvarno čuva vid?

Vid najviše čuva pregled na kojem se bolest otkrije pre nego što je osetite. NEI navodi da je pregled oka sa proširenim zenicama najbolja pojedinačna stvar koju možete učiniti za zdravlje očiju, jer mnoge bolesti oka nemaju simptoma. Primer je glaukom: polovina ljudi koji ga imaju to ne zna, a lečenje ne vraća izgubljeni vid, nego zaustavlja pogoršanje.

Uz pregled, NEI navodi ove navike:

1. Ne pušite. Pušenje povećava rizik od makularne degeneracije i katarakte i može oštetiti očni živac.
2. Nosite sunčane naočare koje blokiraju 99 do 100 odsto UVA i UVB zračenja, i kad je oblačno. Protiv katarakte NEI savetuje i šešir sa obodom.
3. Zaštitne naočare pri sportu, građevinskim radovima i popravcima po kući.
4. Krećite se i pazite na težinu. Fizička aktivnost smanjuje rizik od dijabetesa, visokog pritiska i visokog holesterola, koji utiču na oči.
5. Jedite tamnozeleno lisnato povrće (špinat, kelj) i ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama (losos, tuna).
6. Pitajte u porodici ko je imao bolest oka i recite to oftalmologu.
7. Odmarajte oči pred ekranom: svakih 20 minuta pogledajte 20 sekundi u nešto udaljeno oko 6 metara.
8. Kontaktna sočiva stavljajte opranih ruku, dezinfikujte ih i redovno menjajte.

Šećer i krvni pritisak

Dijabetes i visok pritisak povećavaju rizik od bolesti oka. Prema NEI-ju, dijabetička retinopatija vremenom se razvije kod više od polovine ljudi sa dijabetesom, a rani stadijumi obično nemaju simptoma. Zato NEI osobama sa dijabetesom savetuje pregled sa proširenim zenicama najmanje jednom godišnje. Dobra kontrola šećera, pritiska i holesterola smanjuje rizik od gubitka vida.

Koje su vrednosti uredne, opisujemo u tekstovima Šećer natašte i Normalan krvni pritisak.

Kako poboljšati vid bez naočara: sočiva i laser

Bez naočara se bolje vidi samo uz drugi način ispravljanja dioptrije: kontaktna sočiva ili operaciju. AAO navodi da laserska operacija rožnjače može smanjiti zavisnost od naočara ili sočiva, a NEI da takva operacija menja oblik rožnjače. Da li je operacija za vas, procenjuje oftalmolog nakon pregleda; nije za svakoga i ne zaustavlja prezbiopiju koja dolazi sa godinama.

Kada na pregled vida i kada oftalmologu?

Na pregled idite i kad vas ništa ne muči. AAO preporučuje (pregledi, pregled do 40.):

NHS savetuje pregled ako primetite znakove slabijeg vida ili niste bili na pregledu dve godine.

Zakažite pregled ako:

• slova na blizinu ili daljinu postaju mutna, žmirkate ili vas pri čitanju boli glava,
• noću vidite slabije ili vam svetla blešte,
• vam se dioptrija često menja,
• ravne crte izgledaju talasasto ili je sredina slike iskrivljena (javite se brzo),
• imate dijabetes ili visok pritisak, a oči vam duže nisu pregledane.

Hitni znakovi su u tabeli na početku teksta: nagli gubitak vida, blesci, mnogo novih „mušica“, tamna zavesa i jak bol u oku ne čekaju.

Ukratko

Tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta. Proizvodi u ponudi su dodaci ishrani i kozmetički preparati, ne lekovi.