Saveti › Srce i pritisak

Normalan krvni pritisak po godinama: šta je normalno posle 50.

Objavljeno 23. септембар 2026. · ažurirano 10. октобар 2026.

Za odrasle ljude normalan krvni pritisak ne zavisi od godina: evropske smernice iz 2024. koriste iste granice i za 30-godišnjaka i za 70-godišnjaka. Pritisak ispod 120/70 mmHg smatra se nepovišenim, od 120 do 139 gornji (ili 70 do 89 donji) povišenim, a 140/90 i više visokim pritiskom. Kod starijih i krhkih osoba razlikuje se samo cilj lečenja, koji lekar određuje pojedinačno.

Normalan pritisak po godinama: tabela prema smernicama

Ovo je tabela “po godinama” kakvu daju same smernice. Granica visokog pritiska ista je u svakom redu; po godinama se razlikuje samo cilj kod ljudi koji već piju lekove za pritisak i koliko često treba proveriti pritisak.

Izvori: granice i ciljevi prema britanskim smernicama NICE NG136 (preporuke 1.2.8, 1.4.20 do 1.4.22) i ACC sažetku ESC smernica 2024; učestalost provere prema pregledu ESC smernica 2024. Nekoliko napomena uz tabelu:

• Krhke osobe i one kojima se vrti u glavi pri ustajanju imaju blaži cilj u bilo kom uzrastu, a NICE za njih traži procenu lekara umesto broja.
• Kod bolesti bubrega i šećerne bolesti tipa 1 NICE ponekad traži niži cilj (ispod 130/80), bez obzira na godine.
• Mlađima od 40 sa visokim pritiskom NICE savetuje da lekar razmisli o pregledu kod specijaliste, jer se kod njih češće traži uzrok pritiska.

Tabele koje na internetu kruže pod imenom “normalan pritisak po godinama” (na primer 135/85 za 60 godina ili 140/90 za 70) ne potiču iz evropskih (ESC), britanskih (NICE) ni američkih smernica. Zašto su ipak tako raširene, objašnjavamo niže u tekstu.

Granice krvnog pritiska za odrasle

Evropsko udruženje kardiologa (ESC) je 2024. pojednostavilo podelu na tri kategorije (ključne novosti ESC smernica 2024). Vrednosti se odnose na merenje u ambulanti:

Nekoliko stvari iz tabele koje ljude često iznenade:

• Dovoljna je jedna vrednost. Ako je gornji 145, a donji 80, to je visok pritisak.
• Granice su iste za sve godine. U tabeli nema posebnog reda za 60 ili 70 godina.
• Jedno merenje nije dijagnoza. Visok pritisak se potvrđuje ponovljenim merenjima u ambulanti ili merenjima kod kuće.

Kod kućnih merenja granice su nešto niže, jer je pritisak kod kuće, u miru, obično niži nego kod lekara. U evropskim smernicama se za kućna merenja kao granica visokog pritiska uzima prosek od 135/85, a isto piše i britanska javna zdravstvena služba NHS: visok je pritisak 140/90 ili više kod lekara, odnosno 135/85 ili više kod kuće (NHS, merenje pritiska). Kako da protumačite svoje brojke, najbolje je da dogovorite sa lekarom.

A američke smernice?

Američka podela je stroža: prema američkom Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI) normalan je pritisak ispod 120/80, od 120 do 129 gornji uz donji ispod 80 je povišen, 130 do 139 gornji ili 80 do 89 donji je prvi stadijum, a 140/90 i više drugi stadijum visokog pritiska. Ni ona nema posebne redove po godinama: sa uzrastom, polom i visinom upoređuje se samo pritisak dece mlađe od 13 godina. Zato isti nalaz, na primer 132/82, u Evropi znači “povišen pritisak”, a u SAD “prvi stadijum”.

Zašto tabele “po godinama” zbunjuju

Na internetu ćete naći tabele u kojima piše da je “normalan” pritisak u šezdesetoj 135/80, a u sedamdesetoj još viši. Te tabele obično pokazuju prosečan pritisak ljudi određenog uzrasta. Prosek, međutim, nije isto što i zdravo: kako ljudi stare, sve više njih ima visok pritisak, pa raste i prosek.

Isto važi i za staro pravilo da je normalan gornji pritisak “100 plus godine”. Po tom pravilu bi 170 u sedamdesetoj bilo sasvim u redu, a to je visok pritisak koji treba pokazati lekaru.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je starost preko 65 godina jedan od faktora rizika za visok pritisak, a ne razlog da se visok pritisak smatra normalnim (SZO, hipertenzija).

Pritisak 140/90, 135/95, 150/90: šta znači vaš nalaz

Brojke koje ljudi najčešće upisuju u pretraživač, protumačene prema ESC smernicama 2024 (merenje u ambulanti, ako nije drugačije navedeno). Jedan nalaz nije dijagnoza; kako se dolazi do pravog proseka, piše u sledećem poglavlju.

Dovoljno je da jedan od dva broja pređe granicu: 135/95 je visok pritisak iako je gornji ispod 140. Zašto raste baš donji pritisak i šta tada uraditi, objašnjava tekst visok donji pritisak, pa to ovde ne ponavljamo.

Jedno merenje ili prosek: kada je pritisak zaista visok

Jedan visok broj, izmeren na brzinu u apoteci ili posle stepenica, još ne znači da imate visok pritisak. Prema NHLBI, za dijagnozu su potrebna dva ili više merenja na odvojenim pregledima. Britanske smernice NICE opisuju postupak korak po korak (NICE NG136, preporuke 1.2.1 do 1.2.8):

1. Kod lekara: ako je prvo merenje 140/90 ili više, meri se još jednom, a po potrebi i treći put. Upisuje se niže od poslednja dva merenja.
2. Na obe ruke: na prvom pregledu pritisak se meri na obe ruke. Ako je razlika i u ponovljenom merenju veća od 15 mmHg, ubuduće se meri na ruci sa višim pritiskom.
3. Potvrda van ambulante: ako je pritisak u ambulanti između 140/90 i 180/120, NICE traži 24-časovno merenje (holter pritiska) ili, ako to ne ide, merenje kod kuće.
4. Kućni prosek: dva merenja zaredom, u razmaku od najmanje minut, ujutru i uveče, najmanje 4, a najbolje 7 dana. Merenja sa prvog dana se odbace, a od ostalih se izračuna prosek.
5. Dijagnoza: visok pritisak se potvrđuje kad je pritisak u ambulanti 140/90 ili više i kućni prosek 135/85 ili više.

Primer: ako je prosek od drugog do sedmog dana 138/84, gornji je iznad 135, pa lekar uz nalaz iz ambulante može da potvrdi visok pritisak. Ako je prosek 126/78, a kod lekara vam je svaki put 145/92, to može biti “hipertenzija belog mantila”; i nju treba pokazati lekaru, jer o njoj odlučuje on.

Šta se ipak menja sa godinama

Gornji raste, donji pada

Sa godinama krvni sudovi postaju krući. Zato kod mnogih starijih ljudi gornji pritisak raste, a donji ostaje isti ili pada, pa nalaz izgleda kao 160/70. Takav pritisak treba shvatiti ozbiljno i kad je donji “lep”.

Visok donji pritisak kod mlađih od 60

Kod ljudi u četrdesetim i pedesetim češće je povišen baš donji pritisak, na primer 135/95. I to je visok pritisak, čak i kad je gornji tek malo povišen.

Ciljevi lečenja su individualni

Za odrasle koji piju lekove za pritisak ESC savetuje ciljni gornji pritisak od 120 do 129 mmHg, ako se dobro podnosi. Kod osoba starijih od 85 godina, krhkih osoba i onih kojima se vrti u glavi pri ustajanju, ciljevi se prilagođavaju (ACC, sažetak ESC smernica 2024). Zato je u starijem dobu toliko važan razgovor sa lekarom: vaš cilj može biti drugačiji od cilja vašeg komšije.

Prenizak pritisak i vrtoglavica pri ustajanju

Ako vam se pri naglom ustajanju smrači pred očima ili zavrti, recite to lekaru. Kod starijih ljudi to može biti znak da je pritisak pri ustajanju prenizak, a to povećava rizik od pada. Ne menjajte sami dozu lekova; lekar će proceniti šta treba.

Nizak pritisak: koliko je prenisko

NHS kao nizak pritisak navodi merenje ispod 90/60 mmHg. Nizak pritisak ne izaziva uvek tegobe, a leči se samo kad ih izaziva: vrtoglavica, mučnina, zamućen vid, slabost, zbunjenost ili nesvestica (NHS, nizak pritisak). Ako se te tegobe ponavljaju, javite se lekaru.

• Donji pritisak oko 50 uz visok gornji (na primer 150/50) kod starijih je obično znak krutih krvnih sudova opisan gore, a ne “nizak pritisak”; i takav nalaz pokažite lekaru.
• Pad pritiska pri ustajanju: NICE kod vrtoglavice ili padova savetuje merenje u ležećem položaju pa posle najmanje minut stajanja. Pad gornjeg za 20 mmHg ili više, ili donjeg za 10 ili više, razlog je da lekar pregleda lekove i potraži uzrok.

Kako prepoznati i ublažiti tegobe niskog pritiska, opisano je u tekstu nizak pritisak: simptomi.

Kako pravilno meriti pritisak kod kuće

Merenje kod kuće je najbolji način da vi i vaš lekar vidite stvarnu sliku, bez “straha od belog mantila”. Pravila su jednostavna, ali treba ih se držati.

Pre merenja

Prema američkom Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI):

• 30 minuta pre ne pijte kafu, ne pušite i ne vežbajte,
• ispraznite bešiku,
• sedite mirno najmanje 5 minuta, stopala ravno na podu, leđa naslonjena.

Tokom merenja

• ruka je oslonjena na sto, a manžetna u visini srca,
• manžetna je na goloj koži nadlaktice, ne preko rukava, i odgovarajuće je veličine,
• ne pričajte i ne gledajte napet film,
• aparat za nadlakticu je obično pouzdaniji od aparata za ručni zglob.

Raspored

ESC savetuje dva merenja zaredom, u razmaku od jednog do dva minuta, ujutru i uveče, najmanje 3, a najbolje 7 dana zaredom. Lekaru se nosi prosek tih merenja, a ne jedna “najgora” ili “najbolja” vrednost. NICE savetuje da se merenja sa prvog dana ne računaju u prosek (vidi jedno merenje ili prosek).

Ujutru merite pre doručka i pre jutarnjih lekova, a uveče pre spavanja.

Primer tabele za zapis

Napomena je korisna: glavobolja, stres, preskočena tableta ili nova biljka koju ste počeli da uzimate. Sve to pomaže lekaru da protumači brojke.

Aparat za pritisak uz pritisak pokazuje i puls. Koliki je normalan i šta znače nizak i visok puls, piše u tekstu normalan puls u mirovanju.

Kakav aparat za pritisak izabrati

Dobar kućni aparat ne mora biti skup, ali treba da ispuni nekoliko uslova:

• automatski aparat za nadlakticu, ne za ručni zglob, osim ako vam lekar ne savetuje drugačije,
• odgovarajuća veličina manžetne: ako imate jaču ruku, standardna manžetna može pokazivati previsok pritisak, pa izmerite obim nadlaktice i proverite na kutiji,
• validiran aparat, odnosno model proveren po priznatim protokolima; pitajte farmaceuta,
• veliki ekran i jednostavna dugmad, ako slabije vidite.

Kad kupite novi aparat, ponesite ga na prvi pregled. Lekar ili medicinska sestra mogu da uporede njegova merenja sa svojim i pokažu vam kako se pravilno stavlja manžetna.

Šta ako su brojke povišene

Ako su vam kućna merenja nekoliko dana zaredom iznad granica, zakažite pregled i ponesite zapis. Do tada:

• ne počinjite i ne prekidajte lekove na svoju ruku,
• smanjite so i počnite sa svakodnevnom šetnjom, jer to pomaže u svakom slučaju; više konkretnih saveta naći ćete u tekstu kako sniziti pritisak prirodnim putem,
• ako uzimate bilo kakve biljne proizvode, recite lekaru koje.

Mnogi uz brigu o pritisku piju i biljne čajeve ili uzimaju kapsule. Hypertea je čaj od gloga, valerijane i bele imele koji se pije bez šećera, dva do tri puta dnevno, a Cardio Zen su kapsule sa suvim ekstraktom belog luka, lista koprive i ginka, bez mirisa luka. To su dodaci ishrani: nije dokazano da snižavaju pritisak i ne zamenjuju lekove. Ako pijete lekove za pritisak, srce ili razređivanje krvi ili vas čeka operacija, pre upotrebe pitajte lekara, jer beli luk i ginko mogu uticati na zgrušavanje krvi. Šta se zna o glogu, pročitajte u tekstu čaj od gloga, a ostale proizvode pogledajte u kategoriji Srce i pritisak.

Kada se hitno javiti lekaru

Pozovite hitnu pomoć (194) ako:

• izmerite pritisak oko 180/120 ili više i imate jaku glavobolju, bol u grudima, otežano disanje, mučninu ili povraćanje, zamućen vid, zbunjenost ili nepravilan rad srca,
• osetite bol, pritisak ili stezanje u grudima, bez obzira na pritisak,
• se naglo pojavi slabost ili utrnulost jedne strane tela, spušten ugao usana ili otežan govor.

Ako izmerite veoma visok pritisak bez ikakvih tegoba, sedite mirno pet minuta i izmerite ponovo. Ako je i dalje oko 180/120, javite se lekaru istog dana; i NICE za pritisak od 180/120 i više uz zbunjenost, bol u grudima ili znake srčane slabosti traži pregled kod specijaliste istog dana. Visok pritisak inače obično ne daje nikakve tegobe, ali ako vas često boli glava, muti vam se vid ili povremeno osećate bol u grudima, javite se lekaru bez odlaganja (NHS, visok pritisak).

Ukratko

Nema posebnog “normalnog pritiska za penzionere”: granice su iste za sve odrasle, a razlikuju se samo ciljevi lečenja, koje određuje lekar. Pritisak merite pravilno, zapisujte ga i nosite zapis na kontrolu. Ako vas zanima kakvo je mesto tradicionalnih biljaka u svemu tome, pogledajte i tekstove o belom luku i sremušu.

Tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta. Proizvodi u ponudi su dodaci ishrani i kozmetički preparati, ne lekovi.