Saveti › Srce i pritisak

Lupanje srca: uzroci, kada je bezazleno i kada je opasno

Objavljeno 23. септембар 2026.

Lupanje srca je osećaj da vam srce tuče jako, brzo, nepravilno ili “preskače”. Najčešći uzroci su stres i anksioznost, kafa, alkohol, nikotin, napor, loš san, a kod žena i menopauza; kod većine ljudi je bezazleno i prođe samo od sebe. Ali ako uz lupanje osetite bol u grudima, kratak dah, nesvesticu ili lupanje ne prestaje, odmah zovite hitnu pomoć (194).

Prvo: kada je lupanje srca hitno

Ovaj deo stavljamo na početak, jer je najvažniji. Britanska javna zdravstvena služba NHS savetuje da se odmah pozove hitna pomoć ako lupanje srca ne prestaje ili ako ga prate bol u grudima, kratak dah ili osećaj nesvestice (NHS, lupanje srca).

Pozovite 194 ako uz lupanje srca imate:

• bol, pritisak, stezanje ili pečenje u grudima, koje može da se širi u ruku, vrat, vilicu ili leđa,
• kratak dah ili osećaj gušenja,
• nesvesticu, jaku vrtoglavicu ili ste izgubili svest,
• lupanje koje ne prestaje, ili je puls u mirovanju veoma brz i ne smiruje se,
• naglu slabost jedne strane tela, spušten ugao usana ili otežan govor.

Ako je neko izgubio svest i ne diše normalno, zovite 194 i počnite masažu srca ako znate kako. Dispečer će vas voditi kroz korake.

Kako se lupanje srca oseća

NHS opisuje da otkucaji mogu biti:

• ubrzani, kao da srce “juri”,
• jaki, kao da udara u grudni koš,
• nepravilni, sa pauzom ili dodatnim otkucajem (“preskakanje”),
• primetni u grudima, vratu ili grlu.

Traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ređe duže. Mnogi to najviše primete uveče u krevetu, kad je tiho i kad leže na levom boku.

Najčešći uzroci lupanja srca

Kod većine ljudi lupanje srca nema veze sa bolešću srca. Srce jednostavno reaguje na adrenalin, stimulanse ili promene u telu.

Uzroci koje treba da proveri lekar

NHS među mogućim uzrocima navodi i stanja koja traže pregled:

• malokrvnost zbog nedostatka gvožđa, uz umor, bledilo i zadihanost,
• pojačan rad štitne žlezde, uz mršavljenje, drhtanje ruku, nervozu i znojenje,
• poremećaji srčanog ritma, npr. atrijalna fibrilacija, kod koje je puls brz i potpuno nepravilan,
• bolesti srčanih zalistaka i druge bolesti srca,
• nizak šećer u krvi, posebno kod ljudi sa dijabetesom koji piju tablete ili primaju insulin.

Atrijalna fibrilacija je važna jer je češća posle 60. godine i povećava rizik od moždanog udara. Često se otkrije baš zato što je neko osetio lupanje ili nepravilan puls i otišao na EKG.

Kako izmeriti puls kad srce lupa

Lekaru mnogo znači ako mu kažete kakav je bio puls u trenutku tegoba. Britanska fondacija za srce navodi da je normalan puls odraslih u mirovanju obično između 60 i 100 otkucaja u minutu (BHF, puls).

1. Sedite. Kažiprst i srednji prst stavite na unutrašnju stranu ručnog zgloba, ispod palca. Ne koristite palac, jer i on ima svoj puls.
2. Brojite otkucaje 30 sekundi i pomnožite sa dva. Ako je ritam nepravilan, brojite ceo minut.
3. Zapišite broj, vreme, šta ste radili i da li je ritam bio pravilan.

Aparat za pritisak takođe pokazuje puls, a neki i znak za nepravilan ritam. Pametni satovi mogu da pomognu, ali ne zamenjuju EKG.

Šta uraditi kad srce počne da lupa

Ako nemate nijedan od hitnih znakova:

1. Sedite i olabavite odeću oko vrata.
2. Dišite polako: udah kroz nos na četiri, izdah kroz usta na šest. Nekoliko minuta ovakvog disanja smiruje telo kod lupanja zbog stresa.
3. Popijte čašu vode, posebno ako je vruće ili ste se znojili.
4. Izmerite puls i zapišite ga.
5. Ako lupanje prođe za nekoliko minuta i osećate se dobro, nastavite dan, ali zapišite šta se desilo.

NHS navodi da pomaže izbegavanje onoga što pokreće lupanje: stresa, pušenja, kafe i alkohola. Vredi nekoliko nedelja voditi mali dnevnik: kada se lupanje javlja, šta ste pre toga jeli ili pili, kako ste spavali. Često se obrazac pokaže sam.

Kada zakazati pregled

NHS savetuje pregled kod izabranog lekara ako:

• se lupanje stalno vraća,
• traje duže od nekoliko minuta,
• se pogoršava,
• imate bolest srca ili je neko u porodici imao bolest srca ili iznenadnu smrt u mladosti.

Pregled je dobra ideja i ako vam je puls u mirovanju stalno iznad 100, ako je nepravilan, ako se lupanje javlja pri naporu ili ako se uz njega javlja vrtoglavica. Lekar će obično uraditi EKG, a po potrebi i Holter, koji beleži rad srca 24 sata ili duže, kao i analize krvi.

Ako lupanje dolazi sa vrtoglavicom pri ustajanju, pročitajte i tekst nizak pritisak: simptomi i šta odmah uraditi.

Glog i valerijana: tradicija za “nervozno srce”

Kod nas se uz lupanje srca zbog nervoze tradicionalno pije čaj od gloga ili valerijane. Evropska agencija za lekove (EMA) list i cvet gloga priznaje kao tradicionalnu biljku za ublažavanje prolaznih nervoznih srčanih tegoba, poput lupanja srca ili osećaja dodatnog otkucaja zbog blage uznemirenosti, ali tek pošto je lekar isključio ozbiljnu bolest (EMA, monografija za list i cvet gloga). Ista monografija kaže da se lekaru treba javiti ako tegobe traju duže od dve nedelje ili se pogoršaju, a odmah ako se jave bol u predelu srca, otok nogu ili otežano disanje.

Priznanje je “tradicionalno”, što znači da se zasniva na dugoj upotrebi, a ne na kliničkim studijama.

U gotovim mešavinama glog se najčešće kombinuje sa valerijanom:

• Hypertea je čaj od cveta i lista gloga, korena valerijane, lista breze, šipka, hajdučke trave i lista bele imele. Pije se bez šećera, dva do tri puta dnevno pre obroka.
• HydroMax je mešavina lista i cveta gloga, valerijane, breze, šipka, kunice i bele imele. Kuva se kratko i pije posle obroka.

Ovo su dodaci ishrani, a ne lekovi za srčani ritam. Važno:

• Prvo pregled, pa čaj. Lupanje srca čiji uzrok ne znate ne “leči” se čajem.
• Ako pijete lekove za srce, ritam, pritisak ili razređivanje krvi, pre upotrebe pitajte lekara.
• Valerijana može da izazove pospanost; ne vozite ako ste posle čaja pospani i ne kombinujte je sa tabletama za spavanje ili smirenje bez saveta lekara.
• Nije za trudnice, dojilje i decu.

Više o glogu, pripremi i oprezu pročitajte u tekstu čaj od gloga, a ostale proizvode pogledajte u kategoriji Srce i pritisak.

Navike koje smiruju srce

• Kafa do podneva, i ne više od dve do tri šoljice dnevno, ako vam lekar ne kaže drugačije.
• Alkohol retko; kod mnogih ljudi upravo on pokreće večernje i noćno lupanje.
• Bez cigareta, uključujući elektronske.
• Redovan san, sedam do osam sati.
• Kretanje: brza šetnja većinu dana u nedelji. Ako vam srce lupa pri naporu, prvo pregled.
• Pritisak pod kontrolom: visok pritisak dugoročno opterećuje srce. Pročitajte kako sniziti pritisak prirodnim putem.

Ukratko

Lupanje srca je najčešće bezazlena reakcija na stres, kafu, alkohol ili loš san. Izmerite puls, zapišite kada se javlja i smanjite okidače. Ako se ponavlja, traje ili je puls nepravilan, zakažite EKG. A ako uz lupanje dođu bol u grudima, kratak dah ili nesvestica, ne čekajte: zovite 194.

Tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta. Proizvodi u ponudi su dodaci ishrani i kozmetički preparati, ne lekovi.