Saveti › Srce i pritisak

Normalan puls u mirovanju: po godinama, nizak i visok puls

Objavljeno 10. октобар 2026.

Puls je broj otkucaja srca u jednoj minuti. Kod odraslih je normalan puls u mirovanju obično između 60 i 100 otkucaja u minuti, kako navodi britanska fondacija za srce (BHF, puls). Isti raspon važi i u 30. i u 70. godini, pa „tabela pulsa po godinama“ za odrasle zapravo ima samo jedan red.

Kratak odgovor: normalan puls u mirovanju kod odraslih je 60 do 100 otkucaja u minuti, bez obzira na godine; kod dobro utreniranih ljudi može biti 40 do 60 (MedlinePlus, puls). Puls ispod 60 ili iznad 100 nije sam po sebi bolest, ali ako je u mirovanju stalno brz, spor ili nepravilan, BHF savetuje pregled kod lekara, i to ranije ako vam se uz to vrti ili ste blizu nesvestice. Ako uz brz, spor ili nepravilan puls imate bol u grudima, kratak dah ili ste se onesvestili, zovite 194.

U nastavku je koliki je normalan puls, postoji li tabela po godinama, šta znače brojke koje ljudi najčešće upisuju u pretraživač (50, 55, 80, 90, 100), kako puls pravilno izmeriti, zašto je nizak ili visok, kakav je odnos pulsa i pritiska i koliki je puls kod trčanja. Tekst je za odrasle; puls dece, beba i trudnica ovde nije obrađen.

Kada je puls razlog za hitnu pomoć (194)?

Odmah pozovite hitnu pomoć (194) ako uz brz, spor ili nepravilan puls imate bol u grudima, kratak dah ili ste se onesvestili. Ovaj deo stavljamo na početak jer je najvažniji.

Zovite 194 ako:

• vam srce lupa ili juri i to ne prestaje, ili uz to imate bol u grudima, kratak dah ili osećaj nesvestice (NHS, lupanje srca);
• imate brz ili nepravilan puls i uz to bol u grudima, otežano disanje, znojenje, mučninu ili povraćanje, nesvesticu ili vrtoglavicu, jaku glavobolju, slabost ili utrnulost jedne strane tela, gubitak vida, zbunjenost ili otežan govor (NHS, atrijalna fibrilacija);
• imate spor puls i uz to bol u grudima, otežano disanje ili ste se onesvestili (MedlinePlus, spor puls).

NHS uz to navodi da se u hitnu službu ne vozite sami.

Koliki je normalan puls u mirovanju?

Normalan puls u mirovanju kod odraslih je obično 60 do 100 otkucaja u minuti. U tome se slažu svi izvori koje smo otvorili:

• BHF: normalan puls u mirovanju odraslih je obično između 60 i 100 otkucaja u minuti (BHF, puls).
• NHLBI (američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv): većina odraslih u mirovanju ima 60 do 100 otkucaja u minuti (NHLBI, vrste aritmija).
• NHS (britanska javna zdravstvena služba): normalan puls u mirovanju je 60 do 100 otkucaja u minuti (NHS, supraventrikularna tahikardija).

BHF dodaje dve važne napomene. Prvo, neki ljudi imaju puls izvan tog raspona i to je za njih normalno. Drugo, puls se menja iz minute u minutu, a na njega utiču godine, zdravlje, pol, kretanje, pušenje i alkohol. Zato jedan izmereni broj govori manje od nekoliko merenja u miru, u različite dane.

Normalan puls po godinama: tabela

Za odrasle tabela po godinama ima samo jedan raspon: 60 do 100 otkucaja u minuti, od desete godine života do duboke starosti. Tako navodi američka medicinska enciklopedija MedlinePlus, koju izdaje Nacionalna medicinska biblioteka SAD-a (MedlinePlus, puls):

Posebne redove po uzrastu MedlinePlus ima samo za decu mlađu od 10 godina, kojima je puls brži; njih ovde ne navodimo.

Na internetu kruže tabele sa posebnim brojem za svaku deceniju života („normalan puls za 50 godina“, „za 60 godina“ i slično). Nijedan izvor koji smo otvorili (BHF, NHS, NHLBI, MedlinePlus) ne daje takve redove za puls u mirovanju odraslih, pa ih ni mi ne navodimo. Ista je stvar sa pritiskom: i tamo su granice jednake za sve odrasle, što objašnjavamo u tekstu normalan krvni pritisak po godinama.

Normalan puls kod žena i muškaraca

Raspon je isti, 60 do 100 otkucaja u minuti. BHF navodi da žene u mirovanju imaju nešto viši puls od muškaraca, jer je žensko srce u proseku nešto manje i jednim otkucajem izbaci manje krvi (BHF, puls). Koliko viši, BHF ne navodi brojkom.

Normalan puls kod starijih osoba

Puls u mirovanju se sa starenjem gotovo ne menja: MedlinePlus navodi da je otprilike isti kao pre (MedlinePlus, promene vitalnih znakova sa starenjem). Menja se nešto drugo:

• pri naporu pulsu treba više vremena da poraste i više vremena da se posle napora smiri,
• najviši puls pri naporu niži je nego u mladosti,
• u starijim godinama češći su vrlo spor ili vrlo brz puls i poremećaji ritma poput atrijalne fibrilacije,
• neki lekovi koje stariji često piju usporavaju puls, na primer beta-blokatori i digoksin.

Zato kod starije osobe nije dovoljno gledati samo broj. Jednako je važno da li je ritam pravilan i ima li tegoba.

Puls 50, 55, 80, 90 ili 100 u mirovanju: šta znači vaš broj?

Brojke od 60 do 100 u mirovanju su unutar normalnog raspona, a ispod 60 i iznad 100 izvori za većinu ljudi smatraju presporim, odnosno prebrzim. Tabela tumači brojke prema BHF-u, NHLBI-ju i MedlinePlusu. Jedno merenje nije dijagnoza.

Dva pojma iz tabele: bradikardija je puls u mirovanju sporiji od 60, a tahikardija brži od 100 otkucaja u minuti (NHLBI). To su nazivi za brzinu, a ne dijagnoze: lekar tek treba da utvrdi zašto je puls takav.

Kako pravilno izmeriti puls u mirovanju?

Puls u mirovanju meri se posle najmanje 10 minuta odmora, sa dva prsta na ručnom zglobu, a otkucaji se broje celu minutu. Uputstva su prema MedlinePlusu:

1. Odmorite se najmanje 10 minuta. Puls izmeren odmah posle stepenica nije puls u mirovanju.
2. Nađite puls na ručnom zglobu: kažiprst i srednji prst položite na unutrašnju stranu ručnog zgloba, ispod korena palca, i lagano pritisnite dok ne osetite otkucaje.
3. Brojite celu minutu. Može i 30 sekundi pa pomnožiti sa 2, ili 15 sekundi pa pomnožiti sa 4.
4. Zapišite broj i da li je ritam bio pravilan.

Puls može da se opipa i na vratu, pored grkljana. MedlinePlus upozorava da tada prvo sednete ili legnete, jer pritisak na vrat može usporiti srce ili izazvati nesvesticu, i da nikada ne pritišćete obe strane vrata odjednom.

Pametni sat, narukvica i aparat za pritisak

Uređaji koji mere puls mogu da ga prate, ali ne mogu da postave dijagnozu (BHF, puls). BHF navodi i da pametni satovi i narukvice ponekad pokažu pogrešan broj, na primer kad je baterija slaba ili je koža znojna, pa kod neobičnog očitanja puls proverite prstima (BHF, puls pri vežbanju).

Nizak puls (ispod 60): uzroci i šta raditi?

Puls ispod 60 otkucaja u minuti može biti sasvim normalan, posebno kod telesno aktivnih ljudi i u snu, a lekaru treba da se javite kad uz njega ima tegoba. MedlinePlus navodi da puls tokom spavanja može pasti ispod 60 i da neki sportisti i telesno aktivni ljudi imaju normalan puls ispod 60 (MedlinePlus, spor puls). BHF objašnjava zašto: srce koje redovno vežba s vremenom pumpa krv efikasnije.

Uzroci sporog pulsa koje MedlinePlus navodi:

• promene na srcu koje dolaze s godinama,
• lekovi: beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, lekovi za srčani ritam, opioidi i neki antidepresivi,
• smanjen rad štitne žlezde,
• bolesti srca, na primer preležani infarkt,
• poremećaj soli (elektrolita) u krvi, pothlađenost,
• apneja u snu (zastoji disanja tokom spavanja).

Tegobe koje uz spor puls traže lekara su nesvestica ili osećaj da ćete se onesvestiti, vrtoglavica, umor i slabost, zbunjenost, otežano disanje, lupanje srca i bol ili stezanje u grudima, posebno pri naporu. Uz bol u grudima, otežano disanje ili nesvesticu MedlinePlus traži hitnu pomoć, kod nas 194.

Ako vas uz nizak puls muči stalan umor, koje nalaze lekar obično traži, piše u tekstu stalni umor i pospanost.

Kako povećati nizak puls?

Nijedan izvor koji smo otvorili ne navodi hranu, piće, čaj ni dodatak ishrani kojim se nizak puls podiže kod kuće, pa takve savete ovde ne dajemo. Prema MedlinePlusu:

• ljudima s blagim tegobama ili bez njih lečenje često nije potrebno,
• ako puls usporava lek, lekar može da ga prilagodi ili zameni,
• ako postoji bolest koja usporava puls, leči se ona,
• nekim ljudima ugrađuje se pejsmejker.

Lekove ne prekidajte i ne smanjujte sami. BHF savetuje da o lekovima koji utiču na puls razgovarate s lekarom.

Visok puls u mirovanju (iznad 100): zašto je puls brz?

Puls u mirovanju iznad 100 otkucaja u minuti najčešće je odgovor tela na nešto drugo: infekciju, povišenu temperaturu, stres ili premalo tečnosti. BHF kao moguće uzroke brzog pulsa u mirovanju navodi (BHF, puls):

NHS uz to navodi kofein, nikotin, manjak sna i naporno vežbanje (NHS, lupanje srca). Brz puls mogu pratiti vrtoglavica, osećaj nesvestice, umor i lupanje ili treperenje u grudima.

Brz puls može biti i poremećaj srčanog ritma. Kod atrijalne fibrilacije puls je nepravilan i često brži od 100 otkucaja u minuti (NHS). Kod supraventrikularne tahikardije srce odjednom počne da kuca brže od 100; napad obično traje nekoliko minuta, a ponekad i nekoliko sati (NHS). Ako vam se srce često odjednom ubrza, NHS navodi da lekar može da traži EKG kako bi našao uzrok.

Kako smiriti ubrzan puls?

Ako nemate nijedan od hitnih znakova s početka teksta, sednite, odmorite se i izmerite puls ponovo posle 10 minuta. Dugoročno, NHS navodi da pomaže da izbegavate ono što ubrzan rad srca pokreće: stres, pušenje, kofein i alkohol (NHS, lupanje srca).

Osećaj da srce lupa, juri ili preskače tema je za sebe. Uzroke, vrste i šta učiniti u tom trenutku opisujemo u tekstu lupanje srca: uzroci, pa to ovde ne ponavljamo.

Visok puls uz normalan ili nizak pritisak: šta to znači?

Puls i pritisak su dve različite brojke: puls je broj otkucaja u minuti, a pritisak je pritisak krvi u krvnim sudovima, izražen u mmHg. Nijedan izvor koji smo otvorili ne daje pravilo po kojem bi se iz jedne brojke zaključivalo o drugoj, pa takvo pravilo ne navodimo ni mi. Šta se iz izvora ipak može reći:

• Visok puls, normalan pritisak. Uzroci brzog pulsa sa BHF-ovog spiska (infekcija, povišena temperatura, stres, malokrvnost, štitna žlezda, dehidracija, alkohol) važe i kad je pritisak uredan. Uredan pritisak zato nije razlog da se stalno brz puls u mirovanju ne pokaže lekaru.
• Visok puls, nizak pritisak. Nizak je pritisak ispod 90/60 mmHg, a među uzrocima BHF navodi dehidraciju, gubitak krvi i neke lekove za srce i pritisak (BHF, nizak pritisak). NHS savetuje da se hitno javite lekaru ako uz znakove dehidracije imate brz puls, ubrzano dišete ili vam se pri ustajanju vrti i to ne prolazi (NHS, dehidracija). Ako je uz to koža hladna, bleda ili plavkasta, ako je osoba zbunjena ili je teško probuditi, NHS traži hitnu pomoć (194).
• Nizak puls, nizak pritisak. BHF među uzrocima niskog pritiska navodi i neke poremećaje ritma, uključujući spor puls. Uz vrtoglavicu, slabost ili nesvesticu javite se lekaru.

Kako prepoznati i ublažiti tegobe niskog pritiska, piše u tekstu nizak pritisak: simptomi.

Koliki je normalan puls kod trčanja i vežbanja?

Pri naporu je puls viši nego u mirovanju i to je normalno; koliko sme da poraste, procenjuje se iz najvišeg pulsa, koji se računa tako što od 220 oduzmete svoje godine. BHF za umereni napor navodi 50 do 70 % tog broja (BHF, puls pri vežbanju), a MedlinePlus za naporno vežbanje 70 do 85 % (MedlinePlus, vežbanje i srce).

Ovo je jedina tabela pulsa „po godinama“ koju izvori zaista daju, i odnosi se na napor, a ne na mirovanje. Brojke su prema MedlinePlusu (50 do 85 % najvišeg pulsa):

Primer iz BHF-a: osoba od 60 godina ima procenjeni najviši puls 160, pa joj je umereni napor između 80 i 112 otkucaja u minuti.

Nekoliko napomena uz tabelu:

• To je procena, a ne granica. Jednostavnija provera je „test govora“: pri umerenom naporu toplo vam je i dišete nešto dublje, ali možete normalno da razgovarate (BHF).
• Lekovi menjaju brojke. Neki lekovi za pritisak snižavaju ciljni puls, pa pitajte lekara koji raspon važi za vas (MedlinePlus).
• Merenje u trčanju: zastanite, brojite otkucaje 10 sekundi i pomnožite sa 6 (MedlinePlus).
• Pre početka pitajte lekara ako imate bolest srca, visoki pritisak ili šećernu bolest, ili dugo niste vežbali.
• Javite se lekaru ako vam se pri naporu vrti, srce lupa ili osetite bol u grudima (BHF).

Postoji li čaj ili dodatak ishrani za puls?

Nijedan izvor koji smo otvorili za ovaj tekst ne navodi čaj, biljku, vitamin ni mineral kojim se puls u mirovanju podiže ili spušta. Zato uz ovaj tekst ne preporučujemo nijedan proizvod. Ono što izvori navode jesu navike: manje kofeina i alkohola, bez cigareta, manje stresa i redovno kretanje. Šta se zna o glogu, koji se kod nas tradicionalno pije za „nervozno srce“, i zašto pre njega treba pregled, piše u tekstu o lupanju srca.

Kada lekaru zbog pulsa?

Izabranom lekaru javite se ako je puls u mirovanju stalno brz, stalno spor ili nepravilan (BHF, MedlinePlus). Zakažite pregled ako:

• vam je puls u mirovanju stalno iznad 100 ili stalno ispod 60, a niste sportista;
• je puls nepravilan ili ga teško napipate;
• uz spor puls osećate umor, vrtoglavicu ili ste blizu nesvestice (javite se što pre);
• vam se lupanje srca stalno vraća, postaje češće ili traje duže od nekoliko minuta, ili uz lupanje imate bolest srca ili je neko u porodici ima (NHS);
• vam se srce često odjednom ubrza (NHS);
• pijete lek koji utiče na puls i primetili ste promenu.

Lekar će obično opipati puls, izmeriti pritisak i napraviti EKG, a po potrebi tražiti Holter, koji beleži rad srca 24 sata, i krvne nalaze, na primer hormone štitne žlezde i elektrolite (MedlinePlus). Ponesite zapis merenja: datum, doba dana, broj i da li je ritam bio pravilan.

Ako uz puls koji vas brine imate bol u grudima, kratak dah ili nesvesticu, ne čekajte termin: zovite 194. Ostale tekstove o srcu i pritisku naći ćete u kategoriji Srce i pritisak.

Ukratko

Tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta. Proizvodi u ponudi su dodaci ishrani i kozmetički preparati, ne lekovi.