Saveti › Zglobovi i mišići

Kako smanjiti mokraćnu kiselinu: ishrana, giht i kada lekovi

Objavljeno 10. октобар 2026.

Mokraćna kiselina (na nalazu često „urati“ ili „urična kiselina“) nastaje kad telo razgrađuje purine, materije kojih ima u svakoj ćeliji i u mnogo namirnica. Kad je u krvi ima previše duže vreme, u zglobovima mogu da se stvore oštri kristali. Tada nastaje giht (urični artritis): prema britanskoj zdravstvenoj službi NHS nagao, jak bol u zglobu, najčešće u palcu na nozi, uz vruću, otečenu i crvenu kožu.

Ovde je šta o snižavanju mokraćne kiseline kažu izvori koji mogu da se provere: koje vrednosti znače šta, šta jesti i piti, koliko pomaže mršavljenje, šta je sa višnjama, kafom i „čajem protiv gihta“, kako ublažiti napad i kada su potrebni lekovi. Važno je reći unapred: ishrana pomaže, ali kod gihta sa čestim napadima tek lek obično spusti urate na ciljnu vrednost.

Mokraćna kiselina u krvi: vrednosti na nalazu

MedlinePlus, služba američke Nacionalne medicinske biblioteke, navodi ove normalne vrednosti. Naše laboratorije urate iskazuju u µmol/L, pa smo ih preračunali i zaokružili:

Opseg koji vaša laboratorija ispisuje uz rezultat može malo da se razlikuje od ovoga. Rezultat od 420 µmol/L odgovara otprilike 7 mg/dL: za ženu je na gornjoj granici, a za osobu koja već ima giht iznad je cilja lečenja.

Dve stvari koje se često ne kažu:

• Povišena mokraćna kiselina nije isto što i giht. MedlinePlus navodi da mnogi ljudi imaju povišene urate bez ikakvih tegoba i da to ne znači uvek bolest koju treba lečiti.
• Tokom napada nalaz može da bude normalan. Zato NICE savetuje da se, ako je sumnja na giht jaka, a urati su ispod 360 µmol/L, analiza ponovi najmanje dve nedelje posle smirivanja napada.

MedlinePlus navodi i da četiri sata pre vađenja krvi ne treba jesti ni piti, osim ako vam kažu drugačije, kao i da neki lekovi (među njima aspirin i niacin) menjaju rezultat. Lekove zbog nalaza ne prekidajte sami.

Zašto je mokraćna kiselina povišena

NHS kao faktore rizika za giht navodi:

• prekomernu telesnu težinu i alkohol,
• diuretike (tablete za izmokravanje) i neke lekove za pritisak, poput ACE inhibitora,
• visok holesterol, visok pritisak, bolesti bubrega, artrozu i šećernu bolest,
• menopauzu, operaciju ili povredu,
• muški pol i stariju dob; giht se javlja i u porodicama.

MedlinePlus među uzrocima visokih urata dodaje hranu bogatu purinima, fruktozu, dehidrataciju i bolesti bubrega i štitne žlezde. Ako vam uz visoke urate lekar nađe i visok holesterol, pročitajte kako smanjiti holesterol: iste promene ishrane pomažu kod oba.

Simptomi gihta: kako izgleda napad

Prema NHS-u i smernicama NICE napad gihta prepoznaje se po ovome:

• bol počinje naglo, često preko noći, i veoma je jak,
• najčešće je zahvaćen zglob palca na nozi, ali može i stopalo, skočni zglob, koleno, šaka, ručni zglob ili lakat,
• koža iznad zgloba je vruća, otečena i crvena,
• i dodir čaršava može da boli.

Arthritis UK, britansko udruženje za artritis, navodi da je napad najjači u prvih 12 do 24 sata i da obično traje pet do sedam dana; NHS kaže da nelečen napad traje nedelju do dve. Giht je oko četiri puta češći kod muškaraca. Žene ga retko dobiju pre menopauze, jer estrogen pomaže bubrezima da izluče urate, a posle nje rizik raste.

Ako bol u kolenu nije nastao naglo nego se razvijao polako, uz napor, uzroci su najčešće drugi; više u tekstu bol u kolenima.

NHS kao okidače napada navodi bolest sa visokom temperaturom, previše alkohola ili veoma obilan obrok, dehidrataciju, povredu zgloba i neke lekove. Bez lečenja napadi se vraćaju sve češće, a dugotrajno visoki urati mogu da oštete zglobove, stvore tvrde čvoriće pod kožom (tofe, najčešće na ušima, prstima i laktovima) i kamen u bubregu.

Kako smanjiti mokraćnu kiselinu ishranom

Najpre poštena napomena. Britanske smernice NICE (1.4.1) kažu da nema dovoljno dokaza da ijedna posebna ishrana sprečava napade ili snižava urate, i savetuju uravnoteženu ishranu. Evropske preporuke reumatologa (EULAR 2016) ipak savetuju svima sa gihtom da izbegavaju alkohol (posebno pivo i žestoka pića), zaslađena pića, veoma obilne obroke i previše mesa i morskih plodova i da biraju mlečne proizvode sa malo masti. Ishrana je dakle važna, ali sama obično ne spusti urate onoliko koliko lek.

Šta ne jesti kod gihta: hrana bogata purinima

Britansko društvo za giht (UK Gout Society) namirnice deli ovako:

Isti izvor navodi da je kod vegetarijanske ishrane bogate purinima (na primer iz sočiva) giht znatno ređi nego kod ishrane bogate mesom, pa pasulj i sočivo ne morate da izbacite. Arthritis UK dodaje da obrano mleko i jogurt sa malo masti mogu da pomognu da se spreče napadi.

Paradajz, jaja i riba. Jaja su na spisku namirnica sa malo purina. Paradajz nije bogat purinima, ali UK Gout Society navodi da neki ljudi primete da im jagode, pomorandže, paradajz ili orašasti plodovi izazovu napad, iako za to nema jasnog objašnjenja; ako vam se to desilo, izbegavajte ih. Kod ribe je problem sitna plava riba i školjke, a MedlinePlus među morskim plodovima koji podižu urate navodi i tunjevinu.

Alkohol, posebno pivo

Alkohol podiže mokraćnu kiselinu na više načina, a pivo je najgore jer i samo sadrži mnogo purina. UK Gout Society navodi studiju u kojoj je giht bio dva i po puta češći kod muškaraca koji su pili dve flaše piva dnevno, dok dve čaše vina dnevno nisu bile povezane sa većim rizikom. Arthritis UK kaže da i žestoka pića podižu urate, a da male količine vina ne izgledaju kao okidač napada.

NHS savetuje da ne popijete više od 14 jedinica alkohola nedeljno i da imate nekoliko dana bez alkohola. Jedna jedinica je otprilike 2,8 dl piva od 3 do 4 % ili 25 ml žestokog pića. Opijanje može da izazove napad čak i kod ljudi koji uzimaju lekove za giht. Ako želite da prestanete, pročitajte kako prestati da pijete alkohol.

Zaslađena pića i fruktoza

UK Gout Society navodi da hrana i pića zaslađeni fruktozom (na deklaraciji „glukozno-fruktozni sirup“ ili „kukuruzni sirup“) i zaslađeni sokovi povećavaju rizik od gihta i broj napada. Kupovni voćni sokovi, posebno iz koncentrata, nisu zamena za voće. NHS savetuje da ne pijete mnogo slatkih pića i ne jedete mnogo slatkih grickalica. Sveže voće je u redu: prema Arthritis UK njegova korist nadmašuje šećer koji sadrži.

Tečnost

NHS savetuje da pijete dovoljno tečnosti da ne budete dehidrirani, osim ako vam lekar nije rekao drugačije (na primer zbog srca ili bubrega). UK Gout Society kao opšte pravilo navodi oko 1,5 litara tečnosti dnevno, a Arthritis UK najmanje 2 litra vode onima koji su imali kamen u bubregu. Čaj i kafa računaju se u tu količinu, alkohol ne.

Kafa, višnje i vitamin C: šta kažu dokazi

• Kafa. UK Gout Society navodi da je pijenje kafe kod nekih ljudi povezano sa malo nižom mokraćnom kiselinom nego isto toliko čaja. To je zapažanje, a ne razlog da počnete da pijete kafu.
• Višnje i trešnje. Arthritis UK navodi da istraživanja upućuju na to da mogu da smanje rizik od napada, posebno uz alopurinol. Dokazi su iz posmatranja i malih ispitivanja; višnje mogu da budu deo ishrane, ali lek ne zamenjuju.
• Vitamin C. NHS kaže da o dodacima vitamina C pitate lekara. Cochraneov pregled iz 2021. našao je samo dva mala ispitivanja dodataka ishrani kod gihta: vitamin C snizio je urate za 0,014 mmol/L, a alopurinol u istom ispitivanju za 0,118 mmol/L, dakle oko osam puta više. Kvalitet dokaza je nizak.

Čaj protiv gihta

U pretraživaču se nude „čaj protiv gihta“ i biljni recepti. Nijedan od njih nije dokazano snizio mokraćnu kiselinu niti sprečio napade, a smernice NICE ne preporučuju nijednu posebnu ishranu ni napitak. Nezaslađen čaj se ipak računa u tečnost koju treba piti, i u tome je njegova korist. Ako uzimate lekove, proverite kombinacije u tekstu biljni čaj i lekovi.

Telesna težina i kretanje

Prema UK Gout Society samo mršavljenje može da snizi mokraćnu kiselinu i broj napada, a manje kilograma rasterećuje i kolena, kukove i stopala. Važno je smršati polako: i NHS i Arthritis UK upozoravaju na drastične dijete i gladovanje, jer naglo mršavljenje podiže urate i može da izazove napad. Arthritis UK ne preporučuje ni dijete sa mnogo mesa (tipa Atkins), zbog purina.

NHS savetuje redovno kretanje, ali bez veoma napornog vežbanja i velikog opterećenja zglobova, kao i prestanak pušenja.

Kako ublažiti napad gihta

NHS za vreme napada savetuje:

• lek uzmite što pre; trebalo bi da počne da deluje u roku od dva dana,
• odmarajte i podignite nogu ili ruku,
• hladite zglob: led ili kesica smrznutog povrća umotana u peškir, najviše 20 minuta odjednom,
• pijte mnogo vode, osim ako vam lekar nije rekao drugačije,
• noću sklonite čaršav sa zgloba,
• ne opterećujte zglob i ne pritiskajte ga, jer to pojačava bol.

Napad se prema NHS-u obično leči nesteroidnim antiinflamatornim lekom, poput ibuprofena. Smernice NICE (1.3.1) kao prvi izbor navode antiinflamatorni lek, kolhicin ili kratko lečenje kortikosteroidom u tabletama, u zavisnosti od drugih bolesti i lekova koje osoba uzima. Evropske preporuke EULAR savetuju da lečenje počne što ranije, najbolje u roku od 12 sati od početka napada. Koji lek je za vas bezbedan (želudac, bubrezi, lekovi protiv zgrušavanja krvi), pitajte lekara ili farmaceuta.

Vruć, otečen zglob u napadu ne masirajte: NHS savetuje da ga ne pritiskate. Ako uz to imate temperaturu, pogledajte deo „Kada lekaru“ ispod.

Lekovi za snižavanje mokraćne kiseline

Kad se napadi ponavljaju, ishrana obično nije dovoljna. Smernice NICE (1.5.1) lečenje koje snižava urate nude ljudima sa gihtom koji imaju:

• česte ili teške napade,
• hroničnu bolest bubrega (stadijum 3 do 5),
• terapiju diureticima,
• tofe ili hronični urični artritis.

Ostalima lekar može da predloži isto već posle prvog napada. Prvi izbor su alopurinol ili febuksostat (NICE 1.5.8), a ljudima koji su imali infarkt, moždani udar ili nestabilnu anginu alopurinol (1.5.9). Lečenje počinje malom dozom, najmanje dve do četiri nedelje posle smirivanja napada, a doza se povećava prema nalazima urata jednom mesečno dok se ne postigne cilj ispod 360 µmol/L. Na početku lečenja napadi mogu da budu češći, pa lekar za to vreme može da propiše kolhicin (NICE 1.5.12).

NHS upozorava da je lek za snižavanje urata važno uzimati redovno, i kad više nemate tegoba; to je obično doživotno lečenje. Koji lek, u kojoj dozi i koliko dugo, odluka je lekara, a ne nešto što se menja samostalno.

Kada lekaru

• Kad prvi put imate simptome gihta.
• Kad uobičajeno lečenje napada ne pomaže ili se napadi ponavljaju.
• Kad vam je na nalazu mokraćna kiselina povišena, a niste sigurni šta to znači za vas.
• Kad uzimate diuretike ili lekove za pritisak, a imate napade gihta: lekove ne menjajte sami.

Istog dana lekaru (ili u hitnu službu ako lekar nije dostupan) ako je zglob naglo otekao i boli, a uz to bol raste, imate visoku temperaturu ili vam je hladno i tresete se, ili vam je muka i ne možete da jedete. NHS upozorava da to može da bude infekcija u zglobu, koja zahteva hitno lečenje.

Ostale tekstove o bolovima u zglobovima i mišićima naći ćete u kategoriji zglobovi i mišići; kako se giht razlikuje od jutarnje ukočenosti kod artroze, pročitajte u tekstu jutarnja ukočenost zglobova.

Ukratko

Tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta. Proizvodi u ponudi su dodaci ishrani i kozmetički preparati, ne lekovi.